Техника византијског иконописа

У техници византијског иконописа користе се пигменти боја помешани са емулзијом жуманцета, воде и сирћета, као везивним средством (јајчана темпера). Одабира се дрво које даје чисте даске и које не напукну код сушења, не излучују смолу и касније се не савијају.

Слојеви иконе по редоследу припреме и осликавања:

1. Даска
2. Импрегнација
3. Превлака - платно
4. Препаратура (грунт)
5. Позлата
6. Боја
7. Завршни лак

1. Даска на којој се слика икона може бити од било којег дрвета које расте у месту живљења (због компоненти влаге у дрвету) а предност се даје дрвету које не напада црв, рецимо кипарис и липа . Даска је састављена од неколико сегмената уздужних и попречних летвица како не би долазило до пуцања исте. Користи се ткз. одлежано дрво а правило је да сушење зависи од величине даске, тј. дебљине за сваки cm - годину дана сушења. На даску се урезује удубљење које ће представљати поље за иконописање - ковчег, а са стране остаје обод. Са задње стране иконе убацују се две летвице у жљебове, лептир облика, како се даска не би увијала. То су такозвани кушаци, који се никада не лепе, већ се укуцавају чекићем.

Пре импрегнације даску је потребно гравирати (исшпартати) да се добију ромбови или коцке ч ије ивице отприлике могу износити 3-4 цм. Ово се ради због бољег пријањања туткала на даску.

2. Импрегнација даске се врши туткалом - лепком животињског порекла добијеног кувањем ж ивотињског ткива. Сировине за туткало су: коже и рибљи мехури, штављена кожа и млевене кости. Даска се у више слојева премазује туткалом док се не покрије гравура.

3. Превлака - платно, које је претходно потопљено у гушћи раствор туткала, лепи се (разапиње) на даску. Најбоље платно је лан јер се лако лепи и не гужва се а може се користити и пеленско платно, јер је ретког ткања. Платно се оставља да се суши до сутрадан, у летње месеце, а око 3 дана када је хладније и влажније време.

4. Препаратура је наношење одређене смесе на којој се слика. Она се састоји од туткала и креде а ретко јој се додаје и ланено уље (фирнајз). Наношење препаратуре на даску се врши у отприлике 10-15 слојева. Када је препаратура сува брусимо даску ситним брус папиром (кружним покретима), уклонимо прах сувом четком и очистимо даску сувом крпом. Након шмирглања, са папира преносимо цртеж на даску.

5. Позлата је сложен процес лепљења финих кованих златних листића (22-24 карата) на претходно нанешени лепак (микстион) који се сушио 12 часова у просторији без прашине

6. Дебелим четкицама, бојама се покривају различити делови цртежа; након тога "раскрива се" (раскришка) позадина композиције – палате, брда, дрвеће и други елементи пејзажа и архитектуре, а онда се једном тамном бојом грундирају ликови. После тога се танким четкицама врши монохромно поступно "осветљавање" тих површина истим бојама у низу све светлијих нијанси, чиме се гради рељеф фигуре, тела и образа. Завршни моменат у моделирању лица чини низ најситнијих белих линија; оне се на крају мишића, над обрвама, у очним угловима, на носу и на горњој усни спајају у беле тачке (рехатус), које се зову "оживке". Пошто се изради коса и брада ситним цртицама и завојцима, сликају се натписи златом или цинобером.

7. Коначно се икона прекрива олифом – завршним лаком који даје површини сјај и штити осликану и позлаћену површину.